- Oboljenja gornjeg dela digestivnog trakta
- Ulkusna bolest i hronični gastritis
- Ishrana kod akutnih bolesti creva sa prolivom
- Stroga crevna dijeta
- Kod hroničnih proliva i osetljivih creva
- Ishrana kod opstipacije i divertikula debelog creva
- DIJETETSKI ASPEKTI OBOLENJA JETRE, ŽUČNIH PUTEVA I PANKREASA
- Akutni hepatitis
- Akutno zapaljenje žučne kese
- Hronične bolesti žučne kese i žučnih puteva
- Akutni pankreatitis
- Nepreporučljiva jela u zaštitnoj ishrani organa za varenje
- Dijeta kod čira na želucu
- Holesterol u krvi
- Ishrana za obolele od secerne bolesti
- Povecani holesterol i trigliceridi
Holesterol u krvi: 10 najcešcih pitanja
1. Šta znaci "previsoka kolicina holesterola?
Za zdrave osobe u cijoj porodici nije bilo bolesti holesterol u krvi ne bi smeo biti veci od 5,0 mmol/lit.
Rec je o kolicini ukupnog holesterola u krvi, ali potrebno je razlikovati "koristan" (HDL) od "štetnog" (LDL) holesterola
Postoji samo jedan oblik molekula holesterola, ali u krvi molekuli holesterola imaju drugaciji put. LDL holesterol je onaj holesterol koji je u LDL cesticama i iz njih se taloži na zidove krvnih sudova izazivajuci arteriosklerozu. On se, dakle nakuplja u obliku arterioskleroznih naslaga koje smanjuju obim i prohodnost krvnih sudova. Srecom postoje HDL cestice koje ublažavaju te štetne pojave.
Ove cestice sakupljaju višak holesterola sa mesta gde ga ima previše i odnose ga u jetru. Stoga su HDL cestice vredan cistac krvnih žila. Normalna kolicina LDL holesterola je manja od 3 mmola/lit, a HDL holesterola mora biti veca od 1 mmola/lit.
2. Kada treba proveriti nivo holesterola u krvi
Ako osoba potice iz porodice u kojoj je bilo obolelih od bolesti kao što su srcani infarkt, moždani udar, ako boluju od šecerne bolesti, puše ili imaju povišeni krvni pritisak trebalo bi da provere nivo holesterola u 20. godini života.
Ako osoba nema zdravstvenih tegoba koje bi mogle uticati na nivo holesterola u krvi, npr. ozbiljne bolesti jetre, bubrega ili štitne žlezde, muškarcima se preporucuje provera nivoa holesterola u krvi jednom u tri godine od 45. godine, a ženama jednom u tri godine nakon 55. godine života (ili nakon menopauze).
3. Moze li povišena kolicina holesterola u krvi uzrokovati infarkt srca?
Glavni faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova, ukljucujuci infarkt, su povišen nivo holesterola u krvi, pušenje i povišen krvni pritisak. To sve ugrožava zdravlje krvnih sudova. Opasnost od infarkta srca povecava se sa povecanjem broja uzrocnika rizika, ali povišeni nivo holesterola je najvažniji uzrocnik infarkta srca.
4. Da li su muškarci i žene u jednakoj opasnosti?
Zahvaljujuci zaštitnom uticaju ženskog polnog hormona, estrogena, žene su u manjoj opasnosti od bolesti krvnih sudova i srca, ali samo do menopauze. Nakon toga preti im isti rizik kao i kod muškaraca, a ako imaju i faktore rizika cak i veca.
Muškarci su ugroženiji od žena, jer muški polni hormon testosteron snižava nivo "korisnog" HDL holesterola koji odstranjuju masne naslage sa zidova krvnih sudova.
5. Da li je debljina znak povišene kolicine holesterola u krvi?
Povišena kolicina holesterola u krvi nije uvek vezana sa povišenom telesnom težinom. Vecina osoba koje boluju od veoma povišene kolicine holesterola u krvi uslovljeno genetskom - naslednom predispozicijom nejcešce su normalne telesne težine ili su cak mršave.
Ipak, osobe sa povecanom telesnom težinom , posebno osobe koje višak masnog tkiva imaju u podrucju trbuha tzv. središnja ili androidna debljina imaju povišeni holesterol u krvi. Masnoce nakupljene na tom delu tela lako se pokrecu i lako odlaze u jetru gde iz njih nastaju lipoproteini koji se pretvaraju u LDL. Zbog toga ova vrsta debljine (obim struka veci od 88cm, ili 102cm kod muškaraca), povecava opasnost od arterioskleroze i bolesti koje ona uzrokuje, a od kojih su najvažnije infarkt srca i moždani udar.
6. Da li je konzumiranje maslinovog ulja dovoljna zaštita?
Maslinovo ulje je najzdravije od svih ulja i povoljno utice na "štetni" holesterol u krvi. Ipak, ne pruža organizmu zaštitu od štetnog uticaja holesterola. Lekari preporucuju jednu kašiku maslinovog ulja za jednu osobu pri pecenju, a dve kašike za zacinjavanje salata.
7. Koje namirnice treba izbegavati?
Pretpostavlja se da je kod pola bolesnika s povišenom kolicinom holesterola u krvi uzrok nepravilna ishrana, kod ostalih genetska predispozicija. Najbolji nacin održavanja zadovoljavajuceg nivoa holesterola je uravnotežena, raznovrsna ishrana.
Neke namirnice sadrže povecanu kolicinu zasicenih masnoca i holesterola kao jaja- žumance, iznutrice kao džigerica i mozak. Masnoce životinjskog porekla kao puter, pavlaka, suvomesnati proizvodi, tvrdi punomasni sirevi, crveno meso takode sadrže zasicene masne kiseline koje dovode do porasta LDL holesterola.
Dakle, zdrava ishrana je ona u kojoj su zastupljene sve namirnice, ali u kojoj se vodi racuna o kolicinama namirnica. Važno je jesti dosta voca i povrca, a umesto crvenog mesa ribu.
8. Da li pilule za kontracepciju povecavaju rizik?
Pilule za kontracepciju mogu uticati na porast vec genetski uslovljene povišene kolišine holesterola u krvi, ali nece povisiti normalnu kolicinu holesterola kod zdravih žena.
9. Da li dugotrajno uzimanje statina može biti opasno?
Statini koce sintezu holesterola u jetri, a onda posredno podsticu uklanjanje holesterola u krvi. Prepisuje se za lecenje povišene kolicine holesterola u krvi ako se dijetalnom ishranom ne postigne željena vrednost. Lekovi iz grupe statina spadaju medu lekove sa najmanje nus pojava. Jedino ako bolesnik oseti jake bolove u mišicima treba o tome hitno da obavesti lekara.
10. Koliko je povišena kolicina holesterola nasledna?
Osobe ciji su otac, majka, deda, baka, sestra ili brat doživeli preuranjeni infarkt srca ( za muškarce pre 55 godine, a za žene pre 65. godine života) u povecanom su riziku za infarkt srca i moždanog udara. Takvim osobama se preporucuju redovni kontrolni pregledi uz merenje krvnog pritiska i odredivanje holesterola u krvi.
Izvor: casopis "Vita"
preuzeto sa ŠMINKERKA